Зато ме сада послушај, О децо, и пази на речи уста мојих. Нека срце твоје не клоне путевима њеним, не залутај стазама њеним (пословице 7:24-25)
Када погледамо духовни смисао ових стихова, отац опомиње и заповеда да Га слушамо. Он жели да пазимо на Његове речи, и живи по Његовој Речи. Када Реч обитава у нашем срцу и завлада нашим животом, ми ћемо бити извршилац Речи. Тиме што је извршилац Речи, моћи ћемо да стојимо на овом свету, а не подлећи и да над њима владају духови света.
Ђаво ће увек покушати да те ухвати у заробљеништво, и врати вас у своје царство. Он има много тактика да заведе, искушавати и заводити хришћане. Много пута успева, јер је већина хришћана телесна и живи по телу.
Али као што је Павле рекао: „јер ми нисмо незнани о његовим намерама“ (2 Цо 2:11)
Кад ми држи речи Његове и не остављај Његове речи, моћи ћемо да уочимо свако искушење, и неће упасти у замку ђаволу. Стога, немојте бити вођени својим чулима, емоције, пожуде, жеље итд., не водите се оним што свет каже. Али будите вођени Речју, и Духом Светим. Јер тада ћеш моћи да стојиш, и чувај своје срце да не приклони путевима света, да не залуташ стазама њеним.
„Будите сол земље’
